Postoji ozbiljna sumnja da je ovaj tekst, objavljen na sajtu B92, u stvari još jedan marketinški trik nekog profesora koji predaje npr. Internet marketing i koji ovim tekstom u stvari želi da otkrije da li će njegovi studenti uspeti da ga otkriju i obrade nakon što im je dao domaći zadatak – pronađite tekst koji vređa zdrav razum, a objavljen je na nekom od mejnstrim Internet medija.
Kako drugačije objasniti iznošenje niza nebuloza, koji se završava najvećom: da su žene od 15 do 49 godina glavni potencijal za rađanje. Ništa nego maloumno, čuj s 15 godina potencijal za rađanje!
S obzirom na (ne)pismenost i opštu atmosferu teksta, veliko je pitanje da li su reči sagovornika koji su citirani prenete kako treba, pa ostavljam ogradu u tom smislu.
Kroz ceo tekst se provlači konstatacija navedena na početku, a to je: „Sagovornici Tanjuga se slažu da uzroci slabog nataliteta nisu samo ekonomski“. Kao ilustraciju verodostojnosti takvog stava, izvesna profesorka Gordana Živković sa Instituta za Evropske studije i predsednica Centra za hrišćanske studije kaže: „Mada se ne može poreći značaj ekonomskog faktora, mislim da nizak životni standard i siromaštvo ne predstavljaju presudan razlog. Neporecivo je da najveća stopa nataliteta odlikuje upravo nerazvijena i siromašna područja u svetu“.
Ne znam uvažena, nešto mislim možda je ključno to što su nerazvijena, a ne to što su siromašna. Nerazvijena u smislu kulturnog, obrazovnog, ali i zdravstvenog prosvetljenja. Mi smo ovde, jelte prilično siromašni, ali nismo baš ona najcrnja svetska nedođija, pa mladi ipak imaju načina i prilike da nauče nešto o seksualnom vaspitanju i planiranju porodice.
U prilog teoriji o ne-ekonomskim razlozima, u tekstu se navode još takvih razloga. Haj’mo redom:
„Državna sekretarka Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike Brankica Janković uverena je da su ekonomski razlozi odlučujući u stopi nataliteta, ali dodaje da razlozi mogu biti i medicinske prirode, imajući u vidu decenije ekonomske krize, sankcija, ratova, ali i činjenicu da je izražen odliv mozgova, što podrazumeva da mladi i reproduktivno najvitalniji odlaze iz zemlje upravo u periodu kada je trebalo da zasnuju porodicu.“
Državna sekretarka smatra, dakle, da su ekonomski razlozi ipak odlučujući. Pomirljivo dodaje da su tu i medicinski razlozi, ali oni ne mogu biti izraženiji u Srbiji nego drugde. Osim ako uzmemo u obzir efekte NATO bombardovanja koji, ako se ne varam, nisu dovoljno istraženi. Neki se zaključci ipak mogu izvući iz činjenice da klinike za onkologiju imaju nekoliko puta više pacijenata nego u vremenu pre bombardovanja. Voleo bih da vidim neke egzaktne podatke o efektima ne samo na natalitet, već i porast kancera i drugih oboljenja, ali to je druga tema.
Kriza, ratovi, sankcije i odliv mozgova nisu simptomi bolesti (mada bi se o tome moglo diskutovati), pa nije najjasnije zašto se pominju u kontekstu medicinskih razloga. Prve tri od nabrojanih razloga su direktno vezani za ekonomsku situaciju, a četvrti je njena posledica.
Janković je dodala da su „mladi koji danas imaju jedno ili dvoje dece u strahu za budućnost I zbog toga se ne odlučuju za radjanje više dece. To govori i o njihovoj odgovornosti i odgovornom planiranju porodice''.
Ne, ne, ne, niste dobro shvatili poštovana. Oni ne rađaju više dece ne zato što su odgovorni u planiranju porodice, nego zato što su u strahu od budućnosti u ovakvoj EKONOMSKOJ situaciji. U suprotnom bi verovatno dosta njih odgovorno planirali treće pa i četvrto dete.
Tu stiže i Vladimir Nikitović sa Instituta društvenih nauka, koji „smatra da ekonomski faktor nije presudan i da pored njega na negativan prirodni priraštaj uticaj ima i psihološki momenat, ali i činjenica da je u našem društvu stalno prisutan problem usklađivanja rada i roditeljstva kod žene“.
Hmmm, dakle Nikitović kaže da ekonomski faktor nije presudan, ali ne kaže šta jeste nego navodi da „uticaj ima“ psihološki momenat i usklađivanje uloga majke i zaposlene žene. Šta je Nikitović mislio pod „psihološki momenat“ ostaće tajna, a usklađivanje ženskih uloga nije karakteristika samo srpskog društva, pa taj argument otpada.
U nastavku, još argumenata o tome da razlozi niskog nataliteta nisu ekonomski. Recimo, majke dobijaju dodatak na prva četiri deteta plus 365 dana porodiljskog, iz čega valjda treba da sledi da svaka porodilja pliva u parama koje dobija od države. Ne pominju se desetine papira koje treba skupiti za realizaciju takve pomoći i koji obeshrabruju mnoge da uopšte pokušaju niti se kaže koliko iznosi ta pomoć, što je još veći razlog da se obeshrabre budući roditelji.
Daje nam se i primer ni manje ni više nego Švedske, gde se takođe uvode mere za podsticanje nataliteta. Ovo nije vredno komentara.
Potom, navode se statistički podaci iz kojih (ne kaže se metodološki kako, ali u tekstu su ekplicitni da) proističe da je uz negativan priraštaj osnovni razlog – iseljavanje stanovništva.
Pretpostavljam da autor(ka) članka smatra da se ljudi iseljavaju zato što ne vole svoju zemlju, vole neku drugu, imaju avanturistički duh, imaju nedostatak patriotizma, gledali su previše američkih filmova, zaluđeni su pričama o uspehu na Zapadu… ili bilo koji drugi razlog, samo ne EKONOMSKI.
Kad bolje razmislim, postojanje ovakvih tekstova, ljudi koji ih pišu i onih koji ih objavljuju, lako mogu da imaju presudnu ulogu, a sasvim sigurno „imaju uticaja“ na nečiju odluku da ode odavde.
Odgovor na pitanje iz naslova je verovatno - svi mi koji smo mogli da odemo, a rešili smo da ostanemo.
No comments:
Post a Comment